ДВЕ КАРТЕ ЗА БЕЧ

(одломак)

                III

 Живко улази у собу др. Хорвата,скида капут и качи га на чивилук.

 Живко : - Јао господине Хорват, хаос, општи хаос.Хик, не могу да вам опишем.Изгубио сам брадату жену, а мајмуна одвели студенти.Он све руком овако ( показује песницу ) а студенти овако ( показује другу песницу ).А народ тапше, хаос, општи хаос.Јаој, убиће ме газда циркуса ако му не вратим мајмуна.

Др. Хорват : - Полако господине Живко, средите се.Каква брадата жена и какав циркус?

Живко : - Интернационални.Обрукасмо се пред светом.Имаће шта о нама да причају, а и овако смо оцрњени у њиховим медијима.А сад још и ово, хик, мислим стварно нема смисла.Имате ли нешто да се попије, чисто да смирим руке.Видите како ми се тресу.

ДР. Хорват : - Ево одмах, само полако, ништа вас не разумем.Је ли може виски?

Живко : - Рум ако имате.

Др. Хорват : - Ви опет рум.Нећу ни да вас питам за Сандокана, плашим се вашег одговора.

Живко : - И он је био, хик, мислим стварно страшно.

Др. Хорват : - Знао сам. Али полако господине Живко, само полако и редом. Као прво, ево рум.( Сипа му. ) Као друго, одкуд ви у циркусу, и каква брадата жена са мајмуном.

Живко : - У праву сте. Треба полако. Ову прву ћу на искап а дугу ћу полако.

Др. Хорват : - Ма не са пићем, са причом. Мислим, полако и са пићем и са причом.

Живко : - Наравно, наравно, хик, све ћу полако и по реду. Шта сте рекли прво.

Др. Хорват : - Циркус. Одкуд они код нас?

Живко : - Хик, па ја не знам шта је ту чудно.Код нас је стално неки циркус, али ови су у пролазу. Већ три дана су код нас, али знате како је.Слаба посета. Од како су почеле ове демонстрације сви иду на неке митинге.Није народу до циркуса, озбиљне су ствари у питању. Да, хик, а пошто ја познајем једног што ради у том циркусу, замолио ме човек да изведем његову жену и још њих неколико да им покажем Београд.

Др. Хорват : - Да их водите на демонстрације, па да имају после шта да причају о нама.

Живко : - Ма не, господине Хорват, за шта ме ви држите.Па ви знате да сам ја патриота, да ја све најлепше о нашој земљи и тако то, а поготово пред странцима.

Др. Хорват : - Па шта да им покажете?

Живко : - Па мислио сам Калемегдан, културно – историјске споменике, Теразијску чесму, хик, мислим све оно најлепше што имамо.

Др. Хорват : - И колико је било тих циркузаната?

Живко : - ( Живко броји на прсте. ) Са мајмуном седам, ако двоглавог арапина рачунамо као једног.

Др. Хорват : - Саберите се човече, какав двоглави арапин?

Живко : - Хик, исти као ви и ја, само што је арапин. Да, и што има две главе. Знам да је то за вас мало збуњујуће али требали сте га видети. У ствари ја мислим да су то сијамски близанци, хик, сад кад мало боље размислим нисам сигуран. Све је могуће.Само много су ме намучили.Један хоће на једну страну, а други на другу.Хоће све да виде.

Др. Хорват : - Значи ипак сте их водили на митинг.

Живко : - А шта сам друго могао.'' Ако хоћеш да упознаш душу једног града, упознај његове становнике!'' , говорио ми је још пре пет година у једној кафани Воја Радовановић.

Др. Хорват : - Тај мора да је много паметан.

Живко : - Ко ће га знати, тако се прича.Само се сетих тих његових речи па реших да им покажем наше људе, да осете тај чувени београдски дух, тај оптимизам на улицама.Мислим, хик, боље то него да гледају старе зграде и порушене тврђаве.

Др. Хорват : - И да виде како народ не поштује легално изабрану власт.

Живко : - Сад да ли је легално изабрана или није ја се у то не мешам.Мене политика не интересује.

Др. Хорват : - Кажите ми искрено господине Живко, да ли ви навијате за опозицију?

Живко : - Хик, станите да размислим.Је ли то нешто у вези ове лутке што треба да вам је донесем.Да нешто не сумњате у мене?

Др. Хорват : - Ма не, само ми искрено кажите да ли их бар мало подржавате.

Живко : - Мислите искрено.

Др. Хорват : - Онако од срца.Отворите душу, кажите свом пријатељу.

Живко : - Мислите онако најискреније.

Др. Хорват : - Баш тако.

Живко : - Па да видите неки пут, хик, .....шта вам пада на памет.Таман посла.Па мени увек жена на вратима док ме испраћа обавезно каже да се не мешам у политику. Пашће ова власт и без тебе, не мешај се знаш да си нежног здравља.Ето тако ми каже, не мешај се.А ја сам драги мој господине Хорват од оних мушкараца који слушају своје жене.Јесте да нас је мало али још нас има.Да, хик,....не мешај се.Тако она мени.

Др. Хорват : - Сада ми је мало лакше, само много ми ви ту нешто врдате.Шта има да размислите, то се одмах зна.И како то ви увек тамо где опозиција буни овај слуђени народ.

Живко : - То се и ја питам, хик, верујте ми.Ја овамо они ту.Ја тамо они ту.Као да ме прате.Верујте ми да се плашим да идем на Дедиње.Бојим се да не пођу за мном.

Др. Хорват : - И кажете све случајно.Хајде да вам поверујем.

Живко : - Кад вам кажем, хик, овога ми рума.Нисам их ја водио на демонстрације него да упознају дух овога града.Добродушност нашега човека.Оно по чему смо познати у свету.Па ако ћемо право, да и ја сам нисам добродушан зар бих се толико мучио са њима.

Др. Хорват : - Нисте ви добродушни, ви сте наивни.Страшно, страшно сте наивни.И то још у тим годинама.

Живко : - Јесте, потпуно сте у праву.Ја сам наиван, хик, али дали су ми бесплатне карте за све њихове представе док су овде.Па како да их одбијем.

Др. Хорват : - Можда и нисте баш толико наивни.И шта је даље било?

Живко : - Па можете мислити шта је даље било.Поведем их на Теразије да им покажем чесму кад тамо гужва неописива.Студенти се окупили, држе индексе, и показују некоме што стоји на балкону суседне зграде, а овај им маше.Видим поставља се озвучење, изгледа биће и неки говор.Ови моји из циркуса се нешто узмували, све нешто шапућу и гуркају се.Хик, ипак су они цео живот провели под шатором, мислим све је ово за њих ново и некако узбудљиво.До сада су увек њима тапшали, а сада су они публика и могу другима да тапшу.Ех шта ти је живот.

Др. Хорват : - Како да тапшу кад ништа не разумеју.

Живко : - Нема то везе, они то осећају.То су емоције, то те једноставно понесе.Гледаш друге и осећаш ту енергију која струји.То животиње прве осете.Као пред земљотрес.Зато је мајмун први реаговао и скочивши на једног студента, зграбио од њега индекс све га овако показујући оном на балкону.То је изазвало опште одушевљење.Он овако узјахао оног студента и показује индекс, а другом руком стиснуо песницу и прети.Коме прети нисам паметан.А новинари се скупили и сликају.

Др.Хорват : - Благи Боже.Ето докле ће да нас доведе опозиција.Ко зна шта ће сада о нама да пишу.Па што га полиција не ухапси.

Живко : - Ма не можеш да приђеш од народа.То се овако скупило.Ко да никад нису видели мајмуна.Једни му тапшу, други хоће да га пољубе, а неки предложише да га упишу на факултет као ванредног студента док се декан не врати.Тај је напустио факултет чим су демонстрације почеле, па да искористе његово одсуство.

Др. Хорват : - Па је ли тај млади свет тамо полудео.О овоме о чему ми причате ништа не јављају у медијима.

Живко : - Биће сутра, можда.Али само у овим независним.Хик, не верујем да ће државни писати како неки мајмун прети.Коме, не зна се.Него изгуби ми се у гужви која настаде око њега, не могу све да пратим од једном.Видим брадата жена купила шајкачу са кокардом и даје ми фото-апарат да је сликам за успомену.Дресер лавова ми рече да не бринем за мајмуна јер он зна сам да се врати кући.Ето, хик, каже и он је једном изгубио лава али се после три дана сам вратио и то дебљи него што је био.Ја му право да вам кажем не верујем, јер ни ја неки пут кад мало више попијем не знам да се вратим кући а где ће мајмун да се снађе у свој оној гужви.Али дресер је упоран и тврди да то није обичан мајмун, и да зна да вози бицикло и још пуно тога, тако да ме је мало умирио.Узех ја онај апарат да сликам брадату жену, а полицајац ми прилази и пита из којих сам новина.Каже сумњив сам му, једино ја немам акредитацију а хоћу да сликам.Жели да зна да ли радим за стране или неке домаће новине, пошто су му рекли да странце не дира.За домаће му је наређено да поступа по слободној процени.Ја господине Хорват, хик, извините то је због горушице, просто затечен тим његовим питањем.Не знам како да одговорим а да не погрешим.Па зар не видите човече да смо сви странци, а акредитација ми је сигурно испала у гужви'' превалих ја некако преко усана показујући на ове из циркуса, а и они нешто промрмљаше као да разумеју о чему причамо.Народ око нас се узмува.Неки и повикаше пусти човека зар не видиш да је странац а брадата жена само понавља '' Ја, ја''.Ту схватих да је немица.Почеше они око мене да гурају полицајца који се очигледно збунио, и није знао како да реагује.А онда је, хик, нећете ми веровати,угледао Сандокана како му се приближава и одлучио да се удаљи.Знам да сам помислио да је просто невероватно да ме већ други пут спашава.

Др. Хорват : - Извините господине Живко, али ја у ту причу са Сандоканом не могу да поверујем.Па то се коси са логиком.

Живко. – Хик, па нисам га само ја видео, питајте брадату жену.Мени се није ни јавио као да се нисмо јутрос срели, али је њу одмах загрлио.И пољубише се три пута у образ, као што обичаји налажу.Ови из циркуса одушевљени, само тапшу.'' Ти си нека нова'' каже брадатој жени '' нисам те до сада виђао у странци, али бих по бради рекао да си са нама од самог оснивања.'' '' Ја, ја.'' клима брадата жена главом а Сандокан наставља обраћајући се новинарима.'' Овај циркус неће још дуго потрајати, све нас је више и више, и власт је у паници.Морамо истрајати на путу којим смо пошли.Сутра ће власт организовати контр-митинг али им морамо показати да нас има више.Победићемо их својим достојанством и културом, али за сваки случај понесите што више страначких застава са што дужим моткама.Можда ће нам затребати за самоодбрану и као аргумент убеђивања политичких противника, јер очекујем провокације од стране власти.Нисам неки пророк али ова власт се само говнавом мотком може отерати.'' То прича он, ја се наравно са тиме не слажем, али народ око њега тапше.А немица само цвркуће '' Ја, ја.'' '' И ти'' упери у њу Сандокан један од она три прста што их је држао подигнута у ваздуху,'' и сви ви,морате бити сутра на барикадама, да им поручимо неће проћи.'' А народ прихвати '' Сви, сви!!!''

Др. Хорват : - Ма јесте ли сигурни да је то био Сандокан.У '' Дневнику'' ништа не причају о њему.

Живко . – Овога ми рума, хик, нисам пијан.Него крију, чуо сам кад је рекао власт је у паници.А брадатој жени нешто шапну на уво нашта се ова само зацрвени и поче да се кикоће, а он крену ка згради где је било постављено озвучење.Још сам га чуо како говори једном од оних што га прате :'' па ови ће да почну без мене.''А на балкону те зграде рекао бих, вође протеста.Све сами интелектуалци и седе главе.Водитељ најављује говорника, од буке му не чудох име али га народ поздрави аплаузом.Ја се дигао на прсте не бих ли видео ко је, али оћеш.Шипак. Од двоглавог арапина не могу ништа да видим.Скроз ми заклонио видик, а маса ме притиснула па не могу ни лево ни десно.Кажем џабе се издижем на прсте, ништа не видим али му чујем глас.А онај почиње: - Драги моји београђани, драги грађани Србије, драги моји студенти.....

Др.Хорват : - То мора да је неки професор са факултета.Ти највише буне омладину а живе на државном хлебу.

Живко : - Може бити, рекао бих нека учена глава.Да сте га само чули како он лепо,хик, драги моји ови, па драги моји они.Па драги моји и ови и они,па драги моји који сте гласали за мене, па и ви драги моји који сте хтели а нисте.Па драги моји који сте се покајали што сте за мене гласали, и све тако културно једно десетак минута док му не одузеше микрофон.

Др. Хорват : - Стварно!?

Живко : - Ваљда, хик, не смем да тврдим.Негде на пола реченице када је почео : - Драге моје сестре и пацијенти – чујем неки други мушки глас како каже '' А сад мало ја.'' Наста кратка пауза, као да се нешто консултују па онај '' а сад мало ја '' настави.'' Драги моји суграђани, ја вас нећу пуно гњавити.Нећу вам причати о ономе што и сами знате.Ствар је врло проста.Власт је покрала изборе и сада то хоће да прикрије.Ми им то нећемо дозволити.Морамо остати јединствени и натерати их да признају резултате избора!'' ''Али како?'' – чујем неки нови глас, нажалост ни њега не видим.'' Коекуде, како натерати козу да сачува купус? Ми смо дали кози да чува купус, а она га је обрстила.Ево јутрос су ми јавили из Ниша, да је један члан комисије када је видео да смо победили, узео записник са бирачког места и наочиглед осталих чланова појео записник.Ето браћо и сестре како коза чува купус.Коекуде.'' Народ тапше,псује власт и све чега се сете али опет чујем '' а сад мало ја.'' '' Није све драги суграђани'' – наставља он '' у кози и купусу.Нешто је и у жабама.Ако треба да прогутамо више жаба, прогутајмо прво ону највећу.'' Опет народ тапше, чује се микрофонија као да се боре око микрофона, па ће опет онај од мало пре.'' А мени је, коекуде, баба причала док сам чувао овце, да не треба мешати бабе и жабе.'' '' Колега нисам завршио'' – убацује се ''а сад мало ја'', '' хоћу грађанима да поручим да смо их победили оловком, и да морамо ту победу одбранити.'' '' Али како ?'' – опет се онај убацује.'' Питао бих наше суграђане како са оловком победити једну осиону и силеџијску власт која нас је довела довде докле нас је довела.Рекао бих вам са овог места да је довољно да свако од вас само погледа у свој новчаник, па ће му одмах бити јасно куда нас води ова власт.'' Видим да мајмун незадовољно врти главом гледајући у нечији новчаник, као да му нешто није јасно.А ја реших да погледам у свој новчаник као што ми је овај и казао не бих ли сазнао куда ће нас власт одвести.'' Јесте ли погледали у своје новчанике?'' грми глас са балкона.'' '''Јесмо!'' – вичем ја и отварам свој новчаник.'' И Шта сте тамо видели?'' – пита онај.Фрит, фрит, фрит, избројим на брзину.'' Женину слику и 4200 дин!'' – дерем се али сумњам да ме чује.Неки око мене се насмејаше, хик...

Др. Хорват : - Па зар вам нисам јутрос дао 10 000 дин.

Живко : - Јесте, хик, мислим да јесте.

Др. Хорват : - Па кад пре потрошисте 6000 дин.

Живко : - Ја стварно не знам, хик, ево да ми нисте рекли, не бих ни знао. Стварно где су ми још 6000 дин?

Др. Хорват : - То сам ја вас питао.Па вас су и на демонстрацијама покрали.Тако вам и треба кад нисте хтели да их водите на Калемегдан.

Живко : - Па то је и говорник рекао : '' Коекуде, нисам неки пророк, али пазите се.Краду вас.''Ко би рекао да ће да погоди. Хик, стварно чудно.'' А може ли, коекуде, да се живи од тога што сте пронашли у својим новчаницима? '' опет нас пита, и већ одговара '' не може!'' Раздраше се неки око мене '' Уаааа!'' тако да се моје '' може '' стопи са његовим '' не може''.Мајмун као да је чуо шта сам рекао, видим окренуо се ка мени и прети ми прстом.'' Не може браћо и сестре, не може!Зато поручујем власти да се много не нада у то како је опозиција разједињена, и да ће ту бити по оној народној '' појео вук магарца''.Од тог њиховог плана нема ништа.Сложнији смо више него, него.....прошли пут.'' '' Тако је!'' успе да се убаци '' а сад мало ја'' али говорник настави као да то није ни чуо.'' Коекуде, чујем да за сутра припремају неки контра-митинг, који ће подржати политику празних новчаника.Најављују долазак милион људи у престоницу.Желе да нас изазову, да направе уличне немире.Ја са овог места поручујем тој нашој заблуделој браћи, тим изманипулисаним људима да сутра остану у својим домовима.Још је стари добри Архимед знао да се без полуге и тачке ослонца не може ништа померити, а ја додајем, коекуде чак ни ова власт.Ви сте ми браћо и сестре тачка ослонца, а уместо полуге послужиће и добра стара мотка.Зато апелујем на вас драга браћо и сестре, да се сутра наоружате толеранцијом, стрпљењем и страначким заставама.И то што дужим.Истина и правда ће победити!''Ту настаде општи хаос.Уздигнуте руке,аплаузи, повици.Једни лупају у добоше,други дувају у трубе, трећи звижде у пиштаљке.Мене нешто поче да гуши.Обли ме хладан зној, у ушима ми зуји, а мрак ми пада на очи.Зато сам морао што пре да изађем из те гужве не бих ли дошао до ваздуха.Кад сам се мало прибрао и дошао себи,хик, помогла ми је и ова моја ''пљоска за хитне случајеве'', ја видим да сам ове моје погубио.Нигде ни брадате жене, ни осталих.Па сам дошао право вама да вас питам шта ви мислите, да ли ће знати сами да се врате у циркус?

Др. Хорват : - Рекао бих да сте доживели колапс.Потребан вам је одмор и да смањите пиће.

Живко : - Уз дужно поштовање вама и вашој професији, хик, морам да приметим да ви доктори умишљате да све знате.Не верујем ја у те одокативне методе.Уосталом, ја пиће одлично подносим.Уопште се не примећује да сам попио.Мени је чак један доктор препоручио да обавезно пре '' Дневника'' попијем две чашице љуте ракије.

Др.Хорват : - Ваљда пре ручка, на гладан стомак.Ако вас мучи чир.

Живко : - Ма ово је због притиска, хик...

Др. Хорват : - У сваком случају ја вам препоручујем одмор и малу паузу.Уостаом свратите ових дана до мене у ординацију.Да видимо за то гушење, чудно је то.

Живко : - Ових дана сам у страшној гужви, хик, можда касније.Касније свакако.И комшија ми је јутрос рекао да сам зрео за доктора.

Др.Хорват : - Ето видите.

( Улази Миле у собу.)

Миле : - Добро вече! Јесам ли пуно закаснио?

Живко : - Ниси, и ја само што сам стигао.

Др. Хорват : - Па јесте ли се извикали?Узалуд Миле лупаш у шерпу, само ћеш остати без ње.Па ћеш после да кукаш како немаш у чему да куваш ручак.

Живко : - Има сад народна кухиња.Нека хуманитарна организација сваког дана дели бесплатан ручак.Али имају само пасуљ, хик, кажу да ће делити све док се не опасуљимо.

Др.Хорват : - Нисте ваљда и ту стигли? Па бар ви имате шта да једете.

Живко : - Ја већ три пута био.Одморио сам желудац од жениних специјалитета.

Миле : - Ма стигао бих ја и раније, лупао сам само док је трајао '' Дневник'', него се заприча са једним водоинсталатером који се враћао са митинга.Чисто да сазнам шта је вечерас било.

Др. Хорват : - Па зар и они протествују?

Миле : - Сада сви протествују.Прича ми он онако уз пут док сам ишао овамо,да ако хоћемо да нас власт озбиљно схвати, свако мора протествовати у оквиру своје професије.Лекари у белим мантилима, глумци у својим костимима.Он понео на митинг '' француски кључ'' и '' папагајке ''.

Др. Хорват : - А ти да протествујеш у поцепаним фармеркама.Нема пас за шта да те уједе.Зар стварно мислите да ћете тиме нешто постићи? Сутра ће из унутрашњости доћи милион људи да подржи власт.Мислим да ће ти онда неке ствари бити јасније.

Миле : - А зар ви стварно мислите да ми и даље треба да будемо слепо црево Европе.Да сви треба да нас заобилазе као да смо губави.Зар није боље да смо и ми део савременог света?

Др. Хорват : - Којег света?Видео сам тај свет, био сам тамо.Ништа нарочито.Тврдим ти да се овде боље живи.

Живко : - Извините, хик, што се мешам, али ви сте на специјализацији били пре петнаест година,...

Др. Хорват : - Па шта.Ко да се Бог зна шта променило.Оно што си видео на филму далеко је то од стварности.Шта они имају што ми немамо?Шта, питам ја вас?

Миле : - Па ја сам видео на филму, кад га већ споменусте, да у Енглеској њихов '' боби'' има само палицу.Не треба му ни пиштољ,ни гас маска, ни пендрек од пола метра.

Др. Хорват : - А ти би волео да и ови наши имају само палицу, па да може народ да их бије.Јеси ли ти нормалан?То је тамо тако зато што су они културан народ, што поштују власт.Ми још нисмо на том нивоу.

Живко : - Ха, хик, сад се и ја сетих једног филма, давно је то било али сећам се.Шерлок Холмс је био у питању.Хапси он оног главног криминалца, др. Моријатија,хик, тај вам обрука професију, па му каже:'' Господине да ли бисте били љубазни да испружите руке, да вам ставим ове лисице.''Нема шта, култура је то.

Миле : - А овај наш те обори на земљу, заврне ти руку, шутне те два три пута, па тек онда ти каже :'' извини друже, грешка.''

Живко : - И то је тачно.Ја сам, хик, извините, читао да тамо моле да вас неко удари.Да, моле. Па кад вас неко удари ви сте богат човек.Ваш адвокат пресавије табак, па га оптужи и за телесну повреду, и за душевну бол, и за расну мржњу, и то што ружно сањате, и што извините на изразу не пишате као некад, и због слабог апетита, и због шуљева као последице слабог апетита, и ко зна чега још.Па кад му судија одреди казну има да вас издржава до краја живота.Да, хик, иду улицом и моле да их неко удари.А овде те излупају и ником ништа.

Др. Хорват : - Кажем вам да су они друго а ми друго.Тамо на утакмици гледаоци пију пиво, навијају, и све протекне мирно.А овде на триста метара око стадиона је забрањено точење алкохола, па опет после утакмице поломе све столице на трибинама.Они имају традицију и културу.Друго су они.

Миле : - Е а ја се борим да и ми будемо као они.Тамо без адвоката ухапшени неће ни да прича са полицајцем.

Живко : - Тако је, и ја сам то видео у једном филму.А кад га ухвате у лажи, хик, он само каже : '' Позивам се на пети амандман.'' и они морају да га пусте.Било би добро, мислим, хик, да и код нас има неки такав амандман.Не мора пети, може и шести.Неки Лекс Специјалис, па да се све ово заврши.

Др. Хорват : - Много ми вас двојица гледате филмове.Ја вам кажем да је све то пропаганда.Да у што бољем светлу прикажу своје државе, па да би они који то гледају, као вас двојица на пример, веровали у то.Можда се тамо и лепо живи али се зато пуно и ради.Они своје раднике толико исцрпе да у пензији уживају тек неколико година.А колико сте ви господине Живко у пензији?

Живко : - Десет година.

Др. Хорват : - И бићете још најмање десет.Да имају само сто таквих као што сте ви, они би банкротирали.И није вам добра ова држава? Ма хајте, молим вас.

Живко : - Хик, ја се не жалим.Ја само кажем шта сам видео.Уосталом један паметан човек је једном рекао : '' Није важно шта ти можеш да урадиш за твоју државу, већ шта она може да уради за тебе!'' Да, хик...баш тако је рекао.

Миле : - А шта ћемо са демократијом? Са слободом говора?Слободом штампе.Сваки дан по неког новинара пребију.

Др.Хорват : - Сигурно има неки разлог.А то са демократијом је прича за наивне као што си ти.Све морам да ти објасним.Да би се сменила садашња власт, отвориле границе и довели странци.Тај страни капитал је једна много опасна ствар.Он стално тражи нова тржишта и гледа како да се прошири.Да би нам стране компаније све покупиле и добиле јефтину радну снагу.Ма џабе вам причам.Не можете ви то да схватите.

Миле : - А у филму '' Седморица величанствених '' онај мексички бандит се жали како је у Тексасу опљачкао малу банку, па га је америчка војска јурила све до границе.И још каже да је тада схватио да у Тексасу могу да краду само Тексашани.Значи ли то да у Србији смеју да краду само Срби.Када власт краде онда је то у реду.

Др. Хорват : - Много си глуп.Извини што морам то да ти кажем али тако је.Цео свет си видео на филмовима и сад ми о њему причаш.Иди мало тамо па ћеш кукати да се вратиш.Нигде се не живи као код нас.

Миле : - Можда ћу и отићи.

Др. Хорват : - Како ћеш отићи кад немаш пасош?

Живко : - Господо, господо, хик, немојмо сада о пасошима.Јесмо ли се сакупили да играмо покер или да се свађамо.Пустите сада и политику, и поасоше, и циркус.Хоћемо ли већ једном да седнемо, а ви господине Хорват почните прво дељење.

( Сви седају за сто. )

Др. Хорват : - У праву сте господине Живко, не треба губити време. А ви ми сутра бар до дванаест сати донесите лутку, јер дотле могу најкасније да чекам.

Живко : - Наравно, наравно, само онај на митингу рече да је боље сутра не ићи на контра-митинг. Да је боље остати у свом стану. Каже, хик, '' коекуде, нисам неки пророк али биће свашта.''

Миле : - Биће, биће.

Др. Хорват : - Пази да ме не уплашите. ( Дели карте. )

Живко : - Мени три па једну.

Миле : - Мени само једну. Чекам краља.

Др. Хорват : - Е то нећеш дочекати.  

СВИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ МОГУ ДА НАРУЧЕ КЊИГУ СА ОВОМ КОМЕДИЈОМ НА E-MAIL:

malivoja@bitsyu.net

ЦЕНА: СРБИЈА - 200 дин. плус птт

            ИНОСТРАНСТВО - 5 плус птт

 

 

ПОВРАТАК НА ПРЕТХОДНУ СТРАНУ