|
|
ПОГРЕШАН ДАН
(одломак)
Трпко : - А, да. Ма имам једног другара из војске, неког Зокија. И тај Зоки сад ме се сетио кад пола града зна за мене. И јави ми се он. Те како си стара куко. Те је ли се сећаш овог, те је ли се сећаш оног. Како смо преко жице бежали у град, како смо у чутурицама за воду носили вино, и све тако нешто изокола. Видим хоће нешто.
Миша Барон : - Прескочи Зокија. Шта је било у Пиносави?
Трпко : - То вам и причам. Зоки је битан за целу причу. И пошто ме је једно пола сата завлачио, на крају ме замоли да водим програм на свадби неког његовог рођака. Као неће бити никаквих проблема, све је већ организовано. И музика и оркестар. Али домаћин би волео да и ја дођем, то ће као да остави утисак. Само треба да кажем цифру. Пошто ми је термин одговарао а и нешто сам био утањио с ловом, ја пристанем. И стварно ме лепо дочекали. Домаћин изнео ракију коју је како сам каже, закопао пре 15 година и чувао баш за тај дан. Музику довели из неке кафане са Ибарске магистрале, онако нису лоши. Певачица им једна Лела, не знам да ли је знате. Једна плавуша, онако згодна. Има око 40 г. али се још добро држи. Што би рекли има је. Од познатих, условно речено само ја. Ту се ми мало окреписмо. Дадоше нам неку овчетину и пиће. Мислим да је било око подне или ту негде.
Неша : - Прескочи јело и пиће. Убрзај мало причу.
Трпко : - Па да. Имаш право. Почеше да долазе и први гости и мало по мало шатор се попуни.( И ја сад појма нисам имао шта се дешавало, то ми је Зоки испричао тек после неколико дана.) Са једне стране сели неки Цветковићи а преко пута њих неки Јевтовићи. Они не говоре већ 5 – 6 година, одкако је један од тих Јевтовића дан пред венчање украо девојку једном од тих Цветковића и оженио је. Ни данас не знају како му је то успело, јер су та девојка и тај Цветковић од малена заједно расли и дружили се и сва је Пиносава мислила да је њихово венчање готова ствар. Али појавио се тај Јевтовић, одвео је дан пред венчање и све покварио.
Миша Барон : - То смо схватили. Где си ти ту?
Трпко : - Сад ћеш да чујеш. Све је био стицај лоших околности. Домаћин морао да позове и једне и друге. Шта ће кад су му род. А тај дан сунце баш онако добро припекло. Под шатором да умреш. Ко за инат у кухињи нешто запело, никако јело да изнесу. Све нешто као чекају. Народ мало од досаде, мало због музике поче да се налива. А тај Цветковић за кога кажу да се зарекао како се никада оженити неће, само гледа у тог Јевтовића и ту своју бившу, и удара по пићу. Ставили пред њега литар '' Лозе '' а он само испија једну за другом. Послуга гора од мушица. Само облећу госте са оним : '' Шта ћете попити? ''. На крају изнесоше хлеб. А народ ко народ. Чекао, чекао, па почео онај хлеб да штипка. Прво жене, па после и људи и на крају притиснути глађу поједоше сав хлеб. После сам чуо да је запело око чорбе. Изгледа да је комшија са којим домаћин већ годинама не говори, успео некако да у готову чорбу убаци нешто од чега се добија пролив. На срећу то се сазнало па су сву чорбу просули. Зато се каснило са јелом. Међутим то гости нису знали па су чекајући пили и слушали музику.
Неша : - Стварно прескочи клопу, убрзај мало. Може сваког часа да зазвони телефон.
Трпко : - Ја то да бих вам дочарао атмосферу. И кажем, већ негде око 16 ч. пола гостију је било ошамућено. Што од глади, што од пића и несносне врућине. И баш ту негде око четворке као да је знала, запева та певаљка Лела : '' Где си сада што ми се не јављаш, зашто стару љубав заборављаш ''. Тада тај Цветковић устаде, па некако неприродно јаукну : '' Јаооој!!!'', да су се сви окренули према њему. Па лупи шаком о сто и још јаче се раздра : '' Тооооо!!!'' И на крају разби две пивске флаше једну о другу. Миле бубњар ми говори да је време да се пакујемо и да је сличне сцене већ виђао. Ја нисам тада чуо шта су они причали, тај Цветковић и Лела али ми је она све испричала касније кад смо делили оно мао лове што смо покупили.
Миша Барон : - И шта ти је рекла?
Трпко : - Па тај Цветковић кад је разбио оне две флаше зовне Лелу, извади 200 ДМ и затражи јој да пева само за њега. Нормално Лела стара кока, осетила да га је погодила са песмом и да ће ту бити још доста пара. Прво је тражио да му пева : '' Ни збогом ми ниси хтела рећи '' а и све остале су биле у том стилу. '' Кад ме видиш што окрећеш главу '', '' Сад све имам само тебе немам '' и тако то. Како који стих отпева, а он потегне из оне '' Лозе '' и право гледа у ту што га је оставила. Њеног мужа, тог Јевтовића као да и не види. Само у њу гледа, а човек се Богами баш онако добро намрштио. Устадоше још њих неколико око Цветковића, они најближи а и они већ припити, па се загрлише и запеваше све гледајући у Јевтовиће. Било је очигледно да човека провоцирају и да је питање времена кад ће човек да откачи. А Цветковић као да тражи кавгу поче преко песама отворено да се удвара тој његовој бившој. Лела гледа само у паре, ништа друго не види. Шта ће, пева оно што јој тражи. А репертоар удварачких песама мислим да је почео са '' Није касно за нови почетак '' или '' Љубави се старој врати '' нисам више сигуран. Али сигурно знам да је задња била : '' Зашто венеш крај таквог човека ''. Ту је овом Јевтовићу пукао филм. Извадио је испод сакоа пиштољ и позвао Лелу да дође. Лела шта ће, онако уплашена пита га шта хоће. '' Хоћу сад мени да певаш! '' У том Цветковић зовне Лелу и пита је шта тај хоће. '' Хоће да му певам '' каже Лела. '' Кажи му кад завршиш са мном, а мени ћеш певати до јутра. Ево ту су паре. '' И ту Цветковић извади цео свежањ новчаница на сто. Лела опет оде до Јевтовића да му каже шта је рекао Цветковић. И тако су они једно два – три минута шетали преплашену Лелу. Цветковић јој каже : '' Кажи ти њему то, то и то и ништа се не бој!'' А Јевтовић јој каже : '' Кажи ти њему да једе то, то и то и ништа се не бој!'' А фора је у томе што један другог одлично чују, јер је музика одавно престала да свира. На крају кад су све један другом извређали и стигли до мајки и очева, поче општа туча. Јевтовић даде жени пиштољ, па прескочи сто и онако из залета погоди Цветковића у око. Ту на њега скочише они најближи из Цветковићеве фамилије и оборише га на земљу. После тога више не знам ко је кога тукао. Само видиш лете песнице на све стране. Само чујеш јауке и псовке. Општи метеж. Миле бубњар већ склопио бубњеве и вуче ме за рукав према ауту. Остали из групе су некако на брзину склопили опрему и успели смо сви живи да се спасемо.
Миша Барон : - Значи било је густо. Никад више у Пиносаву?
Трпко : - Веруј ми да никад више нећу радити ни на једној свадби.
СВИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ МОГУ ДА НАРУЧЕ КЊИГУ СА ОВОМ КОМЕДИЈОМ НА E-MAIL: